Saveti

Moja deca su morala da POŠTUJU SAMO JEDNO PRAVILO!

Kako roditelji koji su i sami nekada bili nemirni vaspitavaju svoju decu? KUĆA MI JE UVEK PRLJAVA, PSUJEM I VIČEM, JA SAM ODLIČNA MAJKA! Bio sam problematično dete jer sam bio jedinac roditeljima koji se nisu dobro slagali. Moja porodica pripadala je srednjoj klasi (dok je ona još postojala i imala dobar život) a najviše vremena tokom odrastanja provodio sam sam. Odgajio sam dvoje dece. I disciplinovao sam ih, i dao sam im slobodu. Nisam ih pokvario, ali im ništa posebno nisam ni davao. Poput mojih roditelja, i ja sam se razveo kada su deca imala 15 i 9 godina i tada sam postao pedesetdvogodišnji samohrani otac. Bilo je to istovremeno i teško i zabavno, malo češće teško. Nisam išla u vrtić: Mene je životu naučila MOJA BAKA! Putovali smo, dozvoljavao sam im da treniraju borilačke veštine, p...

Defektolog Stevan Nestorov: Deca su danas prepuštena SAMA SEBI I ULICI, evo zašto!

Školski raspust se završio pre nekoliko dana, i u školi se uveliko razgovara kako su deca provela svoje slobodno vreme. Nisam išla u vrtić: Mene je životu naučila MOJA BAKA! “Usled promena u strukturi i životu porodice, zbog zaposlenosti i drugih faktora koji se odnose na porodicu, roditelji i odrasli članovi porodice sve teže stižu da se dovoljno brinu o korišćenju slobodnog vremena dece, pa su deca i suviše često prepuštena sama sebi. 20 URNEBESNIH IZJAVA O RODITELJSTVU KOMIČARA LUISA SI KEJA Jedan od tih faktora su i stambeni problemi, pa je zbog malih i nekomfornih stanova deci onemogućeno da imaju uslove za njihove aktivnosti i za zadovoljavanje interesa u samoj kući. Zato deca traže zadovoljenje svojih potreba na nekom drugom mestu ili pasivno provode vreme u nestrukturisanim a...

Učiteljica na sjajan način svojim đacima dala životnu lekciju: ZAŠTO JE VAŽNO PRATI RUKE? (FOTO)

Kako bi naučila decu zašto je važno prati ruke, učiteljica Dona Gil Alen iz Severne Karoline napravila je s njima jedan eksperiment. Nisam išla u vrtić: Mene je životu naučila MOJA BAKA! “Koristila sam tri parčeta hleba. Pokazala sam ih deci i da svi vide stavila s rukavicom na ruci jedno parče hleba u kesu na kojoj je pisalo “kontrolisano”. Potom sam oprala ruke i stavila drugo parče hleba u kesu na kojoj je pisalo “čisto”. Treće parče hleba diralo je svako dete u razredu i stavila sam je u kesu na kojoj sam napisala “prljavo”. Zatvorili smo kese i ostavili ih i posmatrali kako se mikrobi razvijaju. Pogledajte kako se hleb menja vremenom. Ovo je najodvratniji i najkul eksperiment koji sam do sad radila”, zaključila je Dona. 20 URNEBESNIH IZJ...

10 koraka kako da naša deca budu PAMETNIJA

1. Muzičko obrazovanje Ako upišete dete u muzičku školu ili na kurs, to će uticati na njegovu inteligenciju. Istraživanja su pokazala da je IQ kod muzički obrazovane dece blago povišen. I ne samo kod dece, već i kod odraslih. 30 upečatljivih primera majčinstva iz celog sveta 2. Vežbanje, treniranje, igra Nemojte sputavati dete da određeni deo vremena provede u igri – trčanju, treniranju nekog sporta, igri generalno. Istražvanja pokazuju da bolje pamtimo za 20% posle fizičke aktivnosti, a deo mozga zadužen za pamćenje i učenje je za 30% bolje snabdeven krvlju kada kontinuirano vežbamo. 3. Ne čitajte deci, čitajte sa njima Neka vaša deca ne zure samo u slike dok im čitate, već ih uključite. Naglašavajte reči, podstaknite da i oni čitaju. Tako će kasnije razviti strast ka knjigama. 4. Dovoljn...

Kako prepoznati NEZDRAV ODNOS RODITELJA prema deci?

Otrovan odnos roditelja prema detetu teško je prepoznati, i mnogi shvate da su odrasli u takvom okruženju tek nakon što odrastu, ali postoje i oni koji toga uopšte nisu svesni. Postoje mnoge vrste takve toksičnosti – od agresivnih roditelja, do onih koji su duhom odsutni i kao da ne vide niti čuju svoje dete. Dr Suzan Forvard, ekspert za roditeljstvo, identifikovala je nekoliko vrsta psihički nezdravih odnosa roditelja prema deci, i to je navela u svojoj knjizi „Otrovni roditelji“. Šta vam vaspitačice u vrtiću nikada neće reći u lice! U njoj su nabrojani i alkoholičari, haotični roditelji, oni koji sputavaju decu jer žele da slede njihove snove umesto svojih, ali i verbalni zlostavljači, koji svojim stavovima i komentarima ubijaju samopouzdanje svojoj deci, jer ih konstantno ponižavaju, ča...

Šta vam vaspitačice u vrtiću nikada neće reći u lice!

Dok nas zimski dani ometaju rukama punim virusa i bakterija, gotovo da nema roditelja koji se ne pribojava da će začuti hroptajući kašalj svog deteta. A kašalj i temperatura uglavnom dođu kad je na poslu najveća gužva. Šta učiniti? Neki roditelji biraju lakši način, a neki stvarno nemaju izbora jer im nedolazak može ugroziti posao… Ako nema ko pričuvati dete, a na poslu nemaju razumevanja, dete dobije lek protiv temperature i roditelji ga ostave u vrtiću. Ovo je đačka zakletva iz 1914: Kad pročitate, shvatićete zašto danas propadamo! Vrlo je verovatno da će vaspitačica  nazvati nekoliko sati kasnije i javiti roditelju da je dete bolesno. I dok se majka vozi kući s detetom, obuzima je poznata grižnja savesti. Ne samo da je svoje bolesno dete odvela u vrtić i sebično ugrozila i zdravlje drug...

Najglasnija tišina koju sam ikad čuo (za roditelje koji PUŠTAJU BEBE DA PLAČU)

Zvuk bebinog plača je jedan od najneprijatnijih zvukova za ljudski mozak. Vojska je često koristila upravo plač beba kao meru torture ljudi. Taj zvuk poziva najniže delove mozga i govori da je nešto loše. Kada ljudi čuju bebin plač, njihov prvi odgovor je pokušaj da ga zaustve. Flašice. Varalice, Ljuljanje. Sve ono što povećava ovaj zvuk izgleda kao bušenje rupe u našoj glavi. Bebin plač je odista neprijatan zvuk. Zašto deca u Japanu SAMA IDU U ŠKOLU? I ja sam nekad mislio tako.   Pre deset godina moja žena i ja posetili smo Almaty (Kazahstan), kako bismo usvojili našeg sina (naše 4. dete). U Kazahstanu postoje tradicionalna sirotišta. Zamislite sve one slike iz filmova o sirotištima, ali još jadnije. Ovo sirotište koje smo posetili je staro Sovjetsko jedinjenje, okruženo raspadnutim ...

Kada je dete PROBIRLJIVO U JELU?

Većina dece je takva, samo što su neka predvidljivo probirljiva (jedu samo određenu vrstu hrane), a druga su selektivno probirljiva (jednog dana se u nečemu „dave“, a drugog dana to neće ni da pomirišu). U tome, kao i u većini primera stereotipnog dečjeg ponašanja, važnu ulogu igra potreba deteta da ima kontrolu nad sobom (Ja sam svoj gospodar, a ne ti). Osim toga, ono što je isprobano i poznato pruža mu sigurnost, za razliku od neprijatnih iznenađenja (kao kada u cerealijama umesto uobičajene banane pronađe borovnice). Roditelji, oprez: Što se više trudite da usrećite dete, ono vam je manje zahvalno! Ali postoji još jedan razlog što neki mališani neće da probaju ništa osim hrane blagog ukusa. U pitanju je fiziologija, a ne psihologija: njihove kvržice za ukus previše su osetljive na nove ...

Kako su islanđani jedini na svetu rešili PROBLEM PUŠENJA, ALKOHOLA I DROGA kod tinejdžera?

Procenat petnaestogodišnjaka i šesnaestogodišnjaka sa Islanda koji su prethodni mesec bili pijani 1998. g. je bio 42%, a 2016. g. taj procenat je iznosio samo 5%. Procenat mladih koji su u istom periodu koristili marihuanu je opao sa 17% na 7%. U slučaju pušenja, u istom periodu konzumiranje cigareta je opalo je sa 23% na samo 3%. Zašto današnja deca ne mogu da SEDE MIRNO NA ČASU? Manje ili veće korišćenje alkohola, droga i pušenja je u vezi sa našim odnosom prema stresu – kako se nosimo sa stresnim situacijama Američki profesor psihologije Harvey Milkman je početkom devedesetih godina u svojoj doktorskoj disertaciji na osnovu istraživanja došao do zaključka da zavisnici od heroina i amfetamina koriste ove supstace da bi na različite načine pokušali da se izbore sa stresom.Načini borbe sa ...

Zašto današnja deca ne mogu da SEDE MIRNO NA ČASU?

Žena potpuni stranac mi je danas otvorila srce preko telefona. Požalila se da njen šestogodišnji sin jednostavno nije u stanju da sedi mirno na času. Škola želi da ga testira na ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivni poremećaj). Kako mi to zvuči poznato, pomislila sam u sebi. Kao pedijatar, mogla sam da primetim da se sve češće susrećemo sa ovim problemom u poslednje vreme. Majka mi zatim priča kako njen sin svakog dana iz škole dolazi sa žutim znakom, dok ostatak razreda dobija zeleni, za lepo ponašanje. Svakog dana ovog dete podsećaju da je njegovo ponašanje neprihvatljivo, samo zbog toga što uprkos upozorenjima nije u stanju da sedi mirno na svom mestu. Žena potom počinje da plače: „Počeo je da govori kako mrzi sebe, kako nije dobar ni u čemu…” Samopouzdanje ovog dečaka se srozava samo z...

Roditelji, oprez: Što se više trudite da usrećite dete, ono vam je manje zahvalno!

Pitate se zašto je ovako, možda je surova istina ali je ipak istina i sušta realnost. Svi smo danas svedoci da roditelji sve više zaklanjaju svoju decu i da su u mnogo čemu povlašćeni, što ranije nije bio slučaj. Dozvolite detetu da trči i padne Deca danas ne umeju da cene šta njihovi roditelji rade za njih, i često su isfrustrirana i apatična u većini slučajeva. Pre se nisu pitala deca šta žele da rade, da jedu, gde da idu, već se sve radilo zajedno u krugu porodice, odnosno kako majka i otac isplaniraju, vikend, odmor, dete je na taj nači sledilo njih i njihove želje na osnovu kojih su oni hteli da edukuju i usmere svoje dete. foto: Shutterstock Današnjoj deci se mnogo toga nudi na tacni i onda se dešava primena one poslovice “Daš jedan prst, on hoće celu šaku”. Deca pre svega treba da s...

ZORAN MILIVOJEVIĆ: KAKO USPOSTAVITI RADNE NAVIKE?

Potrebno je da roditelji poznaju psihologiju malog deteta da bi mogli da ga razumeju, da mu objasne stvari na onaj način na koje ono može da razume, da predvide njegovu moguću reakciju, i naravno, da što bolje utiču na njegov razvoj. To je posebno važno za razvoj radnih navika, koje su prema nekim istraživanjima mnogo važnije za uspeh u kasnijem životu nego druge osobine ličnosti. Dr Ješić: Deca se više ne igraju, pa svako drugo ima problem sa kičmom Detetove potrebe i želje Mala deca veruju svom telu, odnosno onome što osećaju u telu. Na primer, kada telo pošalje signal „žeđ“ dete intuitivno zna da je tada potrebno piti vodu ili drugu tekućinu. I dok ovaj sistem sasvim dobro funkcioniše kada je u pitanju zadovoljavanje detetovih potreba, problem nastaje onda kada su u pitanju detetove žel...

Izgubljena šifra

Registruj se