Podeli ovu vest

Izdvajamo za Vas / Saveti

Kada je dete PROBIRLJIVO U JELU?

Kada je dete PROBIRLJIVO U JELU?

Većina dece je takva, samo što su neka predvidljivo probirljiva (jedu samo određenu vrstu hrane), a druga su selektivno probirljiva (jednog dana se u nečemu „dave“, a drugog dana to neće ni da pomirišu). U tome, kao i u većini primera stereotipnog dečjeg ponašanja, važnu ulogu igra potreba deteta da ima kontrolu nad sobom (Ja sam svoj gospodar, a ne ti). Osim toga, ono što je isprobano i poznato pruža mu sigurnost, za razliku od neprijatnih iznenađenja (kao kada u cerealijama umesto uobičajene banane pronađe borovnice).

Roditelji, oprez: Što se više trudite da usrećite dete, ono vam je manje zahvalno!

Ali postoji još jedan razlog što neki mališani neće da probaju ništa osim hrane blagog ukusa. U pitanju je fiziologija, a ne psihologija: njihove kvržice za ukus previše su osetljive na nove ukuse, naročito na one jake. Zato kada se vaš mališan namršti na brokoli, to je možda zato što mu njegov ukus zaista ne prija. Nove teksture takođe mogu bukvalno da budu teške za gutanje.

Dakle, šta treba da radi roditelj čije je dete probirljivo u jelu?

Da ga stalno pritiska i podstiče da jede raznovrsnu hranu? Ili da prihvati njegov jednolični jelovnik (a ponekad čak ni takav)? Ni jedno ni drugo, već:

Počnite s malim porcijama.

Ponekad je važna količina. Brdo hrane (ma kakva bila) može detetu da pokvari apetit i natera ga da odustane pre nego što počne. Ako mu ponudite malu, lakše ćete ga nagovoriti da proba. U slučaju da počisti s tanjira prvu turu, uvek možete da mu ponudite i drugu.

Uz poznatu hranu servirajte nešto novo.

Naravno, vaše dete jede uobičajenu hranu i to je u redu. Ali to ne znači da ne možete odvojeno da mu ponudite nešto novo i neočekivano (na posebnom tanjiru, tako da se ne pomeša s makaronima): krišku avokada, kašiku paradajz sosa…. Ili premostite jaz između poznatog i nepoznatog – omiljenim sosom prelijte bareni brokoli ili karfiol, ćuftice od mesa ili ribe i slično (poslužite to na posebnom tanjiru kako se ne bi pomešalo sa standardnim jelom).

Dozvolite detetu da trči i padne

Pokušajte da jedete svi zajedno.

Okupljanje cele porodice za stolom ima mnogo prednosti, kako dugoročnih tako i kratkoročnih. Ali postoji jedna o kojoj možda niste razmišljali: porodično obedovanje može da podstakne vašeg probirljivog mališana da se osmeli i proba nešto novo (u stilu: Hoću i ja ono što ona jede). Među ostala jela stavite i činiju sa testeninom i povrćem ili tacnu sa lososom i smeđim pirinčem i možda ćete biti iznenađeni kada vaš mališan pruži ruku da se posluži. Ako ne možete zajedno da ručate ili večerate, pravite detetu društvo dok jede zdravu hranu – i ne zaboravite da je podelite s njim.

Zaposlite mlađeg kuvara.

Veća deca vole da pomažu, a studije pokazuju da su klinci koji učestvuju u pripremanju obroka spremniji da probaju plodove svog truda. Počnite tako što ćete probirljivom mališanu u prodavnici dozvoliti da odabere testeninu i druge namirnice, a onda nastavite saradnju u kuhinji – da, u kuhinji. Mada vam instinkt govori da mu tu nije mesto (šporet je suviše vreo, noževi su oštri, a vama je potrebno malo mira dok pripremate obrok), poziv da vam pomogne može da bude pravo rešenje za njegovu probirljivost. Zato mu dozvolite da pospe sir preko testenine, filuje palačinke, stavi borovnice u ovsenu kašu ili promeša salatu. Uloga mlađeg kuvara neće ga možda odmah podstaći da pojede sve što mu ponudite, ali postoje veliki izgledi da će biti mnogo spremniji da proba nešto od onoga u čijem je pripremanju učestvovao.

Dr Ješić: Deca se više ne igraju, pa svako drugo ima problem sa kičmom

Nemojte da držite zarobljenika.

Ponekad se mališani ne protive samom obroku, već tome što su zarobljeni (u visokoj stolici, na primer). Pogledajte na 124. strani kako dete može da sedi a da ne bude previše sputano. Ako mu još date i slobodu da jede samostalno, imaćete mnogo bolje rezultate.

Nudite i nudite

Ponudili ste detetu papaju, servirali mu spanać, pokušali s ribom – i ništa. Umorili ste se od nutkanja i spremni ste da odustanete od uvođenja novih namirnica u njegovu ishranu? Malo ste požurili. Studije pokazuju da je ponekad potrebno petnaest pokušaja da bi dete prihvatilo novu hranu. Zato budite strpljivi dok se vaš mališan ne navikne na nove ukuse i teksture. Ako prvi put odbije ponuđenu hranu, pokušavajte i dalje. Nemojte takođe misliti  kao mnogi roditelji da vaš mališan, koji obožava pohovanu piletinu i prženice, sigurno neće hteti da jede hranu koja je začinjena, prelivena sosom ili nije bež boje. Ponudite mu da proba salatu od paradajza, da gricne vaš burito ili uzme gutljaj čorbe od sočiva. Ponekad deca koja su zaista probirljiva odluče da probaju potpuno nepoznat ukus (što znači da treba od njega da sklanjate ljute papričice).

Devojčice učite da MISLE, a ne da se ŠMINKAJU!

Neka ime bude deo igre.

Kao što biste i vi bili u većem iskušenju da poručite melanž od mladog zeleniša s vinegret-sosom nego običnu salatu, i vaše dete će možda biti u većem iskušenju da pojede salatu od jaja ako se ona zove sendvič-salata i ako je ograđena krekerima, hleb s puterom od kikirikija ako se to zove h. i p. k., prženo jaje ako stoji na parčetu tosta i zove se jaje u gnezdu, minijaturnu faširanu šniclu ako je nazovete mesna kiflica.

Pritisak skinite s jelovnika.

Nemojte terati dete da jede na silu i nemojte da ga podmićujete ili ucenjujete. Dozvolite mu da jede onoliko koliko je gladno i da prekine kad oseti da mu je dovoljno. To će mu pomoći da stekne zdrav odnos prema hrani i da kasnije u životu nema problema s telesnom težinom. Uostalom, kada ste poslednji put ubedili svoje dete da uradi nešto što ne želi tako što ste na njega vršili pritisak?

Neka probirač bira.

Sve dok su na stolu samo zdrave varijante obroka, možete dozvoliti svom malom probiraču da sam odabere šta će da jede. Podstaknite ga da proba sve što jedu i ostali, ali nemojte da insistirate. S druge strane, stavite mu na znanje da ono što odabere mora i da pojede. A kada biranje nije moguće  u gostima ste i za doručak je pripremljen omlet  tu je kraj priče. Recite svom mališanu: Možeš da jedeš omlet s hlebom ili da ustaneš od stola i ideš da se igraš. Uostalom, u životu ne možeš uvek da biraš.

Pustite sporaća da jede polako.

Mnoga deca jedu sporo, naročito kada to počnu da rade samostalno. Svako zrno graška mora pojedinačno da se stavi u usta, a špageti da se uvlače jedan po jedan. Zato ostavite detetu dovoljno vremena da završi obrok, čak i ako to znači da doručak mora da počne deset minuta ranije da biste stigli u vrtić. Ali kada se jelo pretvori u igru (grašak se ubacuje u sok od pomorandže umesto u usta, a špageti vise sa stolice kao rese), odmah prekinite obed. Uklonite sve što detetu može da odvuče pažnju s glavnog zadatka i zato ugasite televizor, a ako ono poželi da donese igračku na sto, recite mu da ona može samo da ga gleda kako jede. 

Hranite dete kada je gladno.

Možda nije potrebno reći, ali deca koja nisu gladna u vreme obroka ne jedu dobro. Neki klinci ujutru ustaju mrtvi gladni,  spremni da zarone u svoju činiju s cerealijama; drugima je potrebno malo vremena da se rasane i da im se otvori apetit. Neki mogu da čekaju kasni popodnevni ručak, a drugi uveliko izgube apetit dok se porodica okupi oko stola. Pokušajte da utvrdite kada je vaše dete obično gladno u toku dana i onda isplanirajte obroke malo ranije. A kada odredite vreme za obroke, pokušajte da se toga pridržavate. Većini mališana najviše odgovara da obroci budu redovni i predvidivi, što znači da se služe u isto vreme i na istom mestu. Apetit uspešno kvare i užine između obroka ako ih ima previ- še, ako zasite mališana ili se jedu neposredno pre glavnog obroka. Isto važi i za unošenje tečnosti.

Obogatite hranu bež boje

Da li vaše dete voli samo hranu bež boje? Na taj način ono intuitivno izbegava namirnice snažnog ukusa i mirisa (ako bolje razmislite, hrana bež boje obično je blagog ukusa). Činjenica je da raznovrsnost boja obezbeđuje raznovrsnost hranljivih materija, ali bili biste iznenađeni koliko namirnice bež boje mogu da budu hranljive. Banane su bež, kao i integralni hleb i cerealije (naročito ovsena kaša), integralna testenina, smeđi pirinač, kinoa (žitarica bogata belančevinama), pasulj i leblebije. I karfiol je pomalo bež (ubacite ga u beli sos od čedar sira), kao i humus (preliv od leblebija koji deca često obožavaju), tahini (preliv od susama) i tofu. Možete da uvaljate tofu u integralne prezle i ispečete ga isto kao pileće štapiće. Nudite i dalje priloge ili hranu u boji (pospite po palačinkama borovnice), ali nemojte da forsirate jelovnik boje duge. Pustite da stvari idu svojim tokom i bež će ubrzo izaći iz mode.

Ne dajte detetu da izvoljeva

I mate osećaj da u svojoj kuhinji vodite lokalni ekspres restoran pošto od deteta po ceo dan primate hitne porudžbine (jaje na tostu sa isečenom koricom i jabuka na kriške)? Potrebno je svakako nešto reći u vezi sa usluživanjem vašeg probirljivog mališe – uostalom, deca su probirljiva iz mnoštva opravdanih razloga, od osetljivih kvržica za ukus do potrebe za sigurnošću i kontrolom, a osim toga, ni vas niko ne primorava da jedete ono što ne volite. Pa ipak, nije isto biti uslužan i biti iskori- šćavan, dozvoliti detetu izvesnu kontrolu nad jelovnikom i dozvoliti kuhinjski puč. Da biste izbegli probleme u kuhinji, pridržavajte se sledećih uputstava:

  • Jedna porudžbina po mušteriji i po obroku. Vaše dete je tražilo prženicu, vi ste je pripremili i servirali, a ono sada želi da promeni porudžbinu i traži cerealije? Ne – naručena je prženica i mora da se jede prženica. U protivnom, bićete zarobljeni u kuhinji, a vaše dete neće naučiti da se drži svoje odluke.
  • Vi određujete jelovnik. Ponudite dva ili najviše tri zdrava jela za obrok i dozvolite detetu da izabere ono što najviše voli. Bezbroj mogućnosti dovodi dete u nedoumicu, a slobodan izbor znači traženje nevolje (i keksa za doručak, sladoleda za ručak ili rezanaca sa sirom kada u kući nemate rezance).
  • Porudžbine se služe s prilogom koji je isti za sve. Kućno pravilo: vaš mališan može da dobije glavno jelo po želji, ali će mu uz to biti servirano malo od svega ostalog što je pripremljeno kao prilog. Radije ne biste da udovoljavate probirljivom ukusu svog mališana? Neki roditelji zaključe da tekuće porudžbine nisu za njih i odluče da se drže starog pristupa po sistemu jedi ono što se stavi ispred tebe. Drugi smatraju da je najvažnije imati dete koje voli sve da proba (mada će možda otkriti da njihovi klinci baš i ne vole kari ili korijandar, bez obzira na to kakav im je kulinarski DNK). Kao i uvek, zaključak glasi: radite onako kako je najbolje za vašu porodicu.

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, registrujte se i razmenite svoja iskustva sa ostalim članovima!
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Podeli ovu vest

Ostavi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Mozete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Izgubljena šifra

Registruj se